Privatizacija u Srbiji počela je praktično tek donošenjem Zakona o privatizaciji 2001. Društveni kapital pretvarao se u privatni prvenstveno prodajom, ali i besplatnim prenosom na zaposlene u preduzećima koja se privatizuju, jer se smatralo da je društveni kapital praktično i bio u svojini zaposlenih. Besplatno su deo tog kapitala, pored zaposlenih, mogla sticati i druga lica, s tim što je besplatno ustupanje građanima ograničeno na najviše 30 odsto, a ostatak od 70 procenata je bio namenjen prodaji.
Za izbor kupca nije bila odlučujuća samo ponuđena cena, nego su na to u velikoj meri uticala i obećanja kupca da će u preduzeće dodatno investirati, očuvati delatnost i broj zaposlenih. Uprkos određenoj kontroli izvršenja ugovorenih obaveza i brojnim sporovima, okončanim raskidom ugovora o privatizaciji, mnogima je važeća procedura olakšala bogaćenje, broj zaposlenih je značajno smanjivan, a dosta preduzeća je u međuvremenu likvidirano, tako da se za privatizaciju koja još traje slobodno može zaključiti da nije bila uspešna.
Da bi se privatizacija ubrzala i bolje rasporedio njen efekat na sve građane, 2007. usvojen je Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu. Njime je punoletnim građanima, koji nisu na drugi način do tada učestvovali u privatizaciji, omogućeno da se prijave i besplatno steknu deo kapitala odnosno novčanu naknadu od njegove prodaje.
Milioni akcionara, a samo država ima pravo upravljanja
Koristeći to zakonsko pravo, prijavilo se oko 4,8 miliona punoletnih građana i oni su stekli besplatne akcije na 15 odsto ukupnog kapitala, direktno podeljenog na jednake delove. Svi oni stekli su to pravo i u nekoliko velikih i značajnih javnih preduzeća, koja su pretvorena u akcionarska društva. Ostatak od 85 odsto akcija tih društava ostao je u vlasništvu države i ona njima raspolaže, ali jedino ona ima pravo upravljanja i glasanja na skupštini akcionara.
U zvaničnom finansijskom izveštaju Fonda piše da je Vlada Srbije tek Zaključkom od 16. februara 2025. odlučila da za tu godinu kod nekoga, ne zna se koga, oroči čak 27,5 milijardi dinara po nepoznatim uslovima
Šteta je što je, izbegavajući transparentnost i čuvajući monopol odlučivanja, država većinu tih kompanija pretvorila u zatvorena akcionarska društva, umesto da ih uključi na berzu, poveća transparentnost, olakša trgovanje njihovim akcijama i poboljša upravljanje. Šteta je i da mali akcionari nisu registrovani preko kastodi banke, koja bi grupisanjem glasova u njihovo ime koristila pravo glasanja u skupštini društva. Možda bi se to još moglo izmenama zakona postići.
Pored podele besplatnih akcija, Zakonom iz 2007. predviđena je i novčana naknada koju građani ostvaruju u privatizaciji preko dva fonda. Sačinjen je privatizacioni registar Akcijskog fonda sa društvenim kapitalom za privatizaciju. Onda je 2. jula 2010, uplatom 30.000 evra, država osnovala i registrovala Akcionarski fond i na njega prenela neprivatizovana preduzeća i njihove neprivatizovane akcije i udele.
Samo 1,35 odsto kapitala tog fonda je vlasništvo države, a 98,65 odsto je svojina građana. Fondom upravlja Savet od pet članova, a njegovog predsednika imenuje Vlada. Oni bi trebalo da donose polugodišnje i godišnje planove prodaje akcija i udela i isplate naknade akcionarima Fonda, a u članu 16 Zakona propisano je da se novčana naknada sa računa Fonda isplaćuje građanima njegovim akcionarima „na način i u rokovima propisanim aktom Vlade“.
Od EPS-a građani nisu dobili ni akcije, ni novčanu nadoknadu
A Vlada očito voli da drži i tuđi novac i da raspolaže tuđom imovinom. Znamo da su već dodeljene besplatne akcije u akcionarskim društvima, izuzev u EPS-u AD. Zanimljivo da je u članu 28 Zakona o besplatnim akcijama propisano da se u AD, čija se vrednost kapitala procenjuje na manje od 300 miliona evra, umesto poklona akcija može platiti novac, ako je to za njegovu prodaju povoljnije. Knjigovodstvena vrednost EPS-a je 689 milijardi dinara, ali je u svakom slučaju nezakonito da građani ne dobiju ni akcije, ni novčanu nadoknadu.
Iako su građani praktično vlasnici Fonda, njihov novac koristi neko drugi. Zato obećana isplata za septembar nije nikakva milostinja bilo koga iz vrha vlasti. Tim pre što je taj novac Vlada trebalo odavno da im isplati
Pošto nije praktikovana transparentnost, evo šta se može naći u finansijskim izveštajima, koje su potpisale predsednica Saveta Akcionarskog fonda Jelena Matejić i Bojana Stanišić, lice odgovorno za sastavljanje tih izveštaja. Na kraju 2025. ukupna imovina Fonda bila je 36 milijardi dinara i pošto nema duga toliki je i kapital, od čega 1,35 odsto pripada državi, a 98,65 odsto građanima.
Ukupni prihodi u toj godini od 1,6 milijardi svode se skoro samo na prihode od kamate, pa je uz rashode od 55 miliona neto dobit bila 1,5 milijardi dinara. U zvaničnom izveštaju piše da je Vlada Srbije tek Zaključkom od 16. februara 2025. odlučila da za tu godinu kod nekoga oroči čak 27,5 milijardi dinara po nepoznatim uslovima.
Očito je, međutim, da metodologija izveštavanja nije odgovarajuća, jer se ne radi o aktivnom privrednom društvu, nego o „holdingu“ čiji je cilj da proda ceo portfolio i novac po pokrivanju troškova doznači vlasnicima Fonda. A u izveštaju se navodi da su još u vlasništvu Fonda akcije 250 javnih akcionarskih društava, 42 nejavna akcionarska društva i udeli u 81 društvu sa ograničenom odgovornošću, kao i neke nepokretnosti u Adi, Sremskoj Mitrovici, Medijani i Zrenjaninu.
Sumnje da finansijski izveštaji Akcionarskog fonda nisu ni kompletni, ni pouzdani
Spominje se i vrednost od 7,5 milijardi dinara još neprodatih akcija i udela. Tu spadaju i udeli u 141 preduzeću, od kojih su mnoga u likvidaciji, ali i u 232 aktivna preduzeća koja se mogu prodati i za koje se navodno mogu naći kupci. Dakle, pored novca, Fond ima i druge neprikazane imovine koja još nije prodata, pa je i njegov kapital veći od prikazanog u izveštajima, koji nisu ažurni i potpuni.
Uprkos određenoj kontroli i brojnim sporovima, okončanim raskidom ugovora o privatizaciji, mnogima je važeća procedura olakšala bogaćenje, dok je s druge strane dosta preduzeća u međuvremenu likvidirano, pa se može zaključiti da privatizacija nije bila uspešna
Mnoge informacije iz izveštaja ostavljaju sumnju da oni nisu ni kompletni, ni pouzdani. Tim pre je neophodno da se sačine pouzdani izveštaji za rad Fonda za prethodnih 15 godina, od njegovog osnivanja, da se ažurira sadašnje stanje i da sve pregleda i potvrdi nezavisna revizija.
Zasad je jedino jasno da je 98,65 odsto akcija i imovine Fonda u vlasništvu skoro 4,8 miliona ili većine građana Srbije, ali da njihov novac od početka ne koriste oni, već neko drugi. Zato najavljena isplata po 6.000 dinara punoletnim građanima, akcionarima Fonda, 22. septembra nije nikakva milostinja bilo koga iz vrha vlasti. Tim pre što je taj novac Vlada trebalo odavno da im isplati.
